Име и презиме
аутора: УРОШ ПЕТРОВИЋ
Назив књиге: ПЕТИ
ЛЕПТИР
Година издања: 2016
Издавач: Лагуна
На почетку књиге се
говори о Алекси, он је главни лик у књизи. Алекса је одрастао у Београдском
сиротишту. Као беба стигао је у сиротиште. Није имао ни име, већ га је добио у
сиротишту. Нико није знао ко су Алексини родитељи, нити било шта о њему.
Осим имена Алекса је у
сиротишту добио и надимак Куш.
Алекса је био
непослушан дечак, али сви су га волели јер је био добар, осим једног дечака
који се звао Влада Грак. Он је стално мучио Алексу и стално га задиркивао.
Влада Грак је био насилник и силеџија у сиротишту
Када је Алекса напунио
12 година пожелео је да сазна ко су му родитељи. Да би изашао из сиротишта
Алекса се правио да је добар. Једног дана га је управник сиротишта послао у
продавницу да купи нешто, али он је те паре узео да би платио аутобус и побегао
је из сиротишта. Аутобус је Алексу одвезао у село изван Београда. Када је
изашао из аутобуса дошао је до неке шупе на којој је писао исти број као и на
аутобусу којим се довезао и Алекса је ушао унутра. Алекса је ту први пут открио
свој велики дар да разговара са људима који су на прекретници између света
живих и света мртвих – у „Међустаници“.
Исекао је слова из
новина, чешаљ провукао кроз косу и направио електрицитет. Када је прислонио
чешаљ папирићима од новина и подигао га осликала су се слова на њему – испала
је права реченица. Тако је он почео да прича са духом који му је рекао да му је
деда. Одједном више није могао да прича, али није знао зашто.
То се догодило јер се
у међувремену тај човек по имену Душан се пробудио из коме.
Деда Душан се вратио
кући, представио се Алекси као да је он његов деда и Алекса је наставио да живи
с њим. Ишао је и у школу. Једно вече је
деда Душан је захтевао од Алексе да уколико се њему нешто деси одмах обавести
Јовицу Вука, за кога је рекао да је адвокат, те да ће се Јовица Вук побринути
за њега.
Када је Алекса у школи
добио задатак од наставнице да наслика пејзаж, било му је досадно, па је сецкао
слике из новина, затим је сецкао слова из новина. Опет је провкао чешаљ кроз
косу и прислонио словима. Поново се појавила реченица. Овог пута јавио му се
неко ко се представио као пријатељ. Алекса је тражио доказ. Пријатељ му је
рекао (написао) да отвори прозор, а након тога је „пријатељ“ лишћем насликао
најлепши пејзаж. Дух „пријатељ“ је рекао Алекси да је његов деда зао и да му
није прави деда.
У ово се Алекса уверио
када је чуо причу између Јовице Вука и деде. Јовица Вук је враћао људе из
„Међустанице“ у замену за други живот. Алекса је побегао од деда Душана.
Кроз авантуре у књизи
Алексу је водио дух „пријатељ“ који је имао исто име – Алекса, а јурио га је
Јовица Вук са својим вуковима и желео је да га убије. Даља радња романа је
уствари прича о бежању Алексе од Јовице Вука, његовом дружењу са Владом Граком
са којим се није слагао у детињству и са Гордоном. На крају књиге су убили
Јовицу Вука, уствари вукови Јовице Вука су убили свог господара. Прича се завршава тако што је Алекса постао велики
научних – биолог који је открио специјално дрво.
Књига се зове Пети
лептир јер је Влада Грак правио лептире од целофана и стављао их на врата
станова за које је мислио да су напуштени. Сваки пети лептир му је био срећан.
Исто, лептири су Алексу обавештавали када је Влада у близини.
Нема коментара:
Постави коментар