недеља, 13. мај 2018.

Читалачка значка 2018 - ЧАСОПИС




Назив часописа: МАЛИ ЗАБАВНИК

Издавач: Политика АД Београд


Први часопис који сам сама читала је МАЛИ ЗАБАВНИК. Почела сам да га читам  са 6 година на препоруку сестре и још увек је мој омиљени часопис. Обавезно га потражим на киосвима првог и петнаестог у месецу.

Читам га од почетка до краја и нема омиљене странице. Ипак прво прочитам стрип на трећој страни. Раније је то увек био стрип „Анималци“, а последњих неколико бројева сада је на тој страни нови стрип под називом „Приче из прашуме“.  Искрено више су ми се свиђали „Анималци“, али није лош ни овај нови стрип.

Следеће стране које окрећем су дванаеста и тринаеста страна где се налазе „Вести из несвести“. На тим странама увек буду занимљиве и необичне приче које ме увек насмеју.

Одмах после „Вести из несвести“ окрећем  двадесет другу и двадесет трећу страну где проналазим  „Питам се питам“ и „Ко би рекао....“. У рубрици „Питам се питам“ увек пронађем занимљива питања својих вршњака, али и млађих и старијих другара који воле „Забавник“ и врло поучне одговоре редакције.
Читајући рубрику „Ко би рекао....“ често се веома изненадим неком занимљивом чињеницом коју нисам знала.

Након тога обавезно идем до четрдесет осме стране да прочитам нешто о својим идолима у рубрици „Познате фаце“

После „Познатих фаца“ враћам се на почетак „Забавника“ и редом читам чланке, стрипове, решавам квизове и задатке са „Малог одмора“


Уз „Мали забавник“ читам и друге часописе („Браво“, „Хеј“, „ОК“,...), али „Мали забавник ће ми увек бити број 1.

Читалачка значка 2018 - МЕДАЉОН



Име и презиме аутора: СНЕЖАНА КОСТАДИНОВИЋ

Назив књиге: МЕДАЉОН

Година издања: 2005

Издавач: Народна књига Алфа


У књизи Медаљон четири најбоља пријатеља, главни ликови у књизи: Ана, Немања, Вук и Филипа, оду на забаву код Аниног млађег брата Андреја.

У току забаве Анин и Андрејев пас побегне у замак који се налази у близини њихових кућа. Дружина крене за псом који је далеко побегао. Замак је био мрачан. Тражећи пса Вук је пронашао књигу, која му се чинила јако чудна. Када су сви дошли до књиге отворили су је. Напољу је грмело и севало. Одједном муња је севнула, све се забелело и књига се затворила. Сви су попадали доле и онесвестили се.

Прва се Филипа пробудила. Све око ње је било зелено и плаво. Све што је видела били су трава и небо. Пробудила је своје другаре и сви су отишли да лутају. Кренули су у потрагу за нечим што би их подсетило на њихову кућу. Нашли су старији замак који им није деловао познат. Када су ушли у замак пронашли су штитове, мачеве, трон, велику одају коју уопште не препознају. Чули су режање и почели су да беже. Пошто се Ана саплела Немања се вратио по њу да јој помогне. Режање је постало гласније и угледали су два вука која су била дупло већа у односу на то колики би требали бити. Сви су зажмурели. Нису знали шта се догодило, али ништа нису осетили. Када су отворили очи угледали су вукове прободене копљем. Били су мртви. Устали су и наставили своју потрагу.

Спустили су се низ ушће река које су препознали, било је то ушће Саве и Дунава, видели су неку непознату децу. Ту се појавио и дечак Гвин који је дао медаљон Ани. Ана је имала осећај да овог дечака познаје, али није знала одакле.

Након ове авантуре четворочлана дружина вратила се својој кући. Живели су нормалан живот и нико није причао о томе шта им се догодило.

Једнога дана Ана је јако пожелела да види Гвина, дечака који јој је дао медаљон. Зажмурела је и када је отворила очи налазила се у замку који опет није препознавала, али је препознала Гвиново лице. Он јој је помогао да изађе из замка и рекао јој да мора одмах да се врати кући. Рекао јој је да уопште није смео да јој да медаљон и да не зна какве су последице тога што је то ипак урадио. Тада је Гвин Ани рекао следећу реченицу:

„ Срећа је у нама! Сами смо одговорни за њу. Не смеш то никада заборавити.“

Када се вратила у стварни свет Филипи, Вуку и Немањи је рекла шта се догодило и сви су јој поверовали, пошто су знали да тај медаљон Хелвети има велику моћ. Тада је Вук рекао:

„ Срећа је у нама! Сами смо одговорни за њу. Не смеш то никада заборавити.“
То је била иста реченица коју јој је Гвин рекао. Немања је Ану јако подсетио на Гвина који јој је раније рекао да је уз њу увек и тада је тек схватила да је то била истина и да је Немања Гвин њеног времена и схватила је да је она заљубљена у њега.

Касније у радњи књиге наши јунаци су кренули на путовање – на екскурзију. Тај део ми се стварно свидео. Тада су сви нашли себи оног ко им се свиђа, да не кажем смували су се с оним ко им се свиђа. Тај мој омиљени део књиге гласи овако:

„.........„Неће ти сметати ако седнем крај тебе?“-умилни глас стидњиве Таре само што не обори Вука с ногу.
„Н...н...не...не“-замуца гурајући и торбу и главу дубоко у гепек аутобуса „Yes! Yes вриштало је све у њему од изненадне радости.

„Могли бисмо да се сму...Ооваај, да седимо заједно“- угризе се бесно за језик брзоплета Филипа
Вељка охртабри њен заљубљени поглед:
 „Могли бисмо и да се смувамо“ – враголасто потврди и намигну уз топао и широк осмех

„32“ – коначно заврши поновно пребројавање опрезна разредна

Немања стидљиво додирну светлуцави Хелвети око Аниног нежног врата:
„А ти? Неће ти бити смртно досадно уз старог друга?“
„Ни случајно! Осећам се.....“ – загонетно га погледа и насмеши се девојчица – „осећам се као да те први пут, заиста, видим!“........“

Ово је  дивна књига која ме је заинтересовала да је прочитам када сам на задњој страни прочитала посвету читаоцима коју је написала ауторка књиге. Она гласи:

Читај срцем!
                        Реши т  е  с  т

  1. Желиш да сазнаш шта се догажа када тинејџерка на поклон добије магични медаљон, а не зна за његову моћ?
  2. Волиш да друге чиниш срећним?
  3. Радо се смејеш?
  4. Прошетао-ла би Београдом у доба Келта и Римљана?
  5. Заљубљен-а си или о томе сањаш?
  6. И школа има својих чари?
  7. Обожаваш магију, али желиш срећу у стварном свету?
  8. Имаш најбоље другове са којима елиш све тајне?
  9. Слушаш O-Zone, Eminema или Beyonce?
  10. Мало стаха? Што да не!?

Ако имаш најмање пет потврдних одговора,
„МЕДАЉОН“ је писан БАШ ЗА ТЕБЕ

                                               Аутор

Ја сам имала свих десет потврдних одговора, зато сам морала да је прочитам. И нисам се покајала јер је одлична

Читалачка значка 2018 - ПЕТИ ЛЕПТИР



Име и презиме аутора: УРОШ ПЕТРОВИЋ

Назив књиге: ПЕТИ ЛЕПТИР

Година издања: 2016

Издавач: Лагуна


На почетку књиге се говори о Алекси, он је главни лик у књизи. Алекса је одрастао у Београдском сиротишту. Као беба стигао је у сиротиште. Није имао ни име, већ га је добио у сиротишту. Нико није знао ко су Алексини родитељи, нити било шта о њему.
Осим имена Алекса је у сиротишту добио и надимак Куш.

Алекса је био непослушан дечак, али сви су га волели јер је био добар, осим једног дечака који се звао Влада Грак. Он је стално мучио Алексу и стално га задиркивао. Влада Грак је био насилник и силеџија у сиротишту

Када је Алекса напунио 12 година пожелео је да сазна ко су му родитељи. Да би изашао из сиротишта Алекса се правио да је добар. Једног дана га је управник сиротишта послао у продавницу да купи нешто, али он је те паре узео да би платио аутобус и побегао је из сиротишта. Аутобус је Алексу одвезао у село изван Београда. Када је изашао из аутобуса дошао је до неке шупе на којој је писао исти број као и на аутобусу којим се довезао и Алекса је ушао унутра. Алекса је ту први пут открио свој велики дар да разговара са људима који су на прекретници између света живих и света мртвих – у „Међустаници“.
Исекао је слова из новина, чешаљ провукао кроз косу и направио електрицитет. Када је прислонио чешаљ папирићима од новина и подигао га осликала су се слова на њему – испала је права реченица. Тако је он почео да прича са духом који му је рекао да му је деда. Одједном више није могао да прича, али није знао зашто.
То се догодило јер се у међувремену тај човек по имену Душан се пробудио из коме.

Деда Душан се вратио кући, представио се Алекси као да је он његов деда и Алекса је наставио да живи с њим. Ишао је и у школу.  Једно вече је деда Душан је захтевао од Алексе да уколико се њему нешто деси одмах обавести Јовицу Вука, за кога је рекао да је адвокат, те да ће се Јовица Вук побринути за њега.

Када је Алекса у школи добио задатак од наставнице да наслика пејзаж, било му је досадно, па је сецкао слике из новина, затим је сецкао слова из новина. Опет је провкао чешаљ кроз косу и прислонио словима. Поново се појавила реченица. Овог пута јавио му се неко ко се представио као пријатељ. Алекса је тражио доказ. Пријатељ му је рекао (написао) да отвори прозор, а након тога је „пријатељ“ лишћем насликао најлепши пејзаж. Дух „пријатељ“ је рекао Алекси да је његов деда зао и да му није прави деда.
У ово се Алекса уверио када је чуо причу између Јовице Вука и деде. Јовица Вук је враћао људе из „Међустанице“ у замену за други живот. Алекса је побегао од деда Душана.

Кроз авантуре у књизи Алексу је водио дух „пријатељ“ који је имао исто име – Алекса, а јурио га је Јовица Вук са својим вуковима и желео је да га убије. Даља радња романа је уствари прича о бежању Алексе од Јовице Вука, његовом дружењу са Владом Граком са којим се није слагао у детињству и са Гордоном. На крају књиге су убили Јовицу Вука, уствари вукови Јовице Вука су убили свог господара. Прича се  завршава тако што је Алекса постао велики научних – биолог који је открио специјално дрво.

Књига се зове Пети лептир јер је Влада Грак правио лептире од целофана и стављао их на врата станова за које је мислио да су напуштени. Сваки пети лептир му је био срећан. Исто, лептири су Алексу обавештавали када је Влада у близини.


Читалачка значка 2018 - ПРИНЦЕЗИН ДНЕВНИК 2



Име и презиме аутора: МЕГ КЕБОТ

Назив књиге: ПРИНЦЕЗИН ДНЕВНИК 2- ПРИНЦЕЗА ИСПОД РЕФЛЕКТОРА

Година издања: 2004

Издавач: Издавачка кућа „Драганић“


Књига је написана у првом лицу једнине као дневник 14.-огодишње Амелије Минјонет Грималди Тремополис Реналдо, познатије као Њено краљевско височанство принцеза од Ђеновије или само принцеза Мија.

Ово је друга књига Принцезин дневник и почиње од периода када је Мија сазнала да је принцеза. У свом дневнику принцеза Мија детаљно описује свој живот, од битних ствари као што је трудноћа њене маме са професором математике, преко описа другара, до списка за куповину.

Главни ликови у књизи поред Мије су: Хелен Тремополис, по занимању сликарка – Мијина мама, Артур Кристоф Филип Жерар Грималди Реналдо, по занимању принц од Ђеновије – Мијин тата, Мијина бака, Лили Московиц – Мијина најбоља другарица, Мајкл Московиц – Лилин брат и дечко у којег је Мија заљубљена, Кени – Мијин друг са часова биологије који је заљубљен у њу.

Мој омиљени део књиге је Мија у свом дневнику описала у суботу 01. новембра. Тога дана Мија је писала о одласку у биоскоп са Лили, Кенијем, Мајклом и његовим пријатељима. Сви су се обукли у костиме и гледали су филм „Rocky horror“ .  Био ми је симпатичан разговор Мајкла и Мије пре почетка филма, зато што мислим да бих и ја помислила исто што и Мија, да ми се тако обратио дечко који ми се свиђа. Овај део почиње Лилиним питањем упућеном Мији:

„......„ А шта би ти требало да представљаш?“
„Ало“ рекла сам „Ја сам Гленда Добра Вештица“
„Знао сам“ рече Мајкл. „Стварно изгледаш....стварно....“
Није могао да заврши реченицу.
Мора да изгледам ужасно глупо, помислила сам тужна срца..............“

Ушли су у биоскоп и Мија се угурала да седне поред Мајкла, а Кени се угурао поред Мије. Свако је сео поред оног ко му се свиђа. Једино што је Мији било жао је што нема страшних сцена у филму, тако да није могла да се прави да се уплашила, па да је Мајкл загрли.

„........Али, хеј, бар сам седела поред њега. И то читава два сата. У мраку. То није за бацање, зар не? И он се смејао и сваки час ме гледао да види да ли се и ја смејем. И то се рачуна, је л`да? Мислим, то, кад неко стално проверава да ли су вам обома исте ствари смешне? То дефинитивно нешто значи.
Само проблем је био у томе што, а то није могло да остане непримећено, је и Кени је радио идентичну ствар. Оно, смејао се па онда гледао да ли се и ја смејем.
Требало је да знам.....“
После биоскопа отишли су у ресторан. Тамо је Мија сазнала да дечко који јој је слао меилове под именом Џо-К-рокс није Мајкл него Кени

„... Требало је раније да скапирам, наравно.
Није био Мајкл. Мајкл није био Џо-К-рокс.
Мислим да је део менеодувек то знао. Мислим, не личи на Мајкла да се не потпише. Он једноставно није тај тип. Изгледа да сам потпуно запала у стање познатије као „Што је баби мило...“
ПОТПУНО.......“

Кени је питао Мију да изађу једном

„....О боже, како ово мрзим. Стварно мрзим то. Знате оно, кад вас неко пита „хоћеш ли да изађемо некад?“ а не „хоћеш ли да изашемо у следећи уторак?“ Јер, онда могу да смислим зашто нећу да изађем. Увек могу да кажем“А, не, у уторак имам то и то“...“

Мија је пристала

„... Шта сам могла да каем? „Не, Кени? Не, Кени, ја не желим икада с тобом да изађем, пошто сам заљубљена у брата своје најбоње другарице?“
Не може тако...“

Кени је загрлио Мију и Мајкл је то приметио. Као да је тек тада смогао снаге и храбрости, па је рекао Мији:

„Оно што сам малопре покушао да ти кажем. Мија, је да изгледаш.....изгледаш тако....“
„........Изгледаш дивно у тој хаљини“

Ова реченица је била дивна и романтична. Волела бих да је и ја чујем од своје симпатије.

Књигу Принцензин дневник 2 прочитала сам 3-4 пута до сада и сигурна сам да ћу је поново читати. Погледала сам и филм, али ми се књига много више допада јер има занимљивијих детаља.

субота, 5. мај 2018.

Читалачка значка 2018 - ДНЕВНИК ШТРЕБЕРКЕ




Име и презиме аутора: РЕЈЧЕЛ РЕНЕ РАСЕЛ

Назив књиге: ДНЕВНИК ШТРЕБЕРКЕ – ПРИЧЕ ИЗ НЕ БАШ ТАКО БАЈНОГ ЖИВОТА

Година издања: 2009

Издавач: Дерета, Београд


Једна од мојих омиљених књига коју могу увек да читам је Дневник штреберке. Постоји много делова ове књиге преведених на српски језик, и још више њих на енглеском. Решила сам да следећу књигу из ове едиције купим на енглеском, те да то буде прва енглеска књига коју ћу прочитати.
Желела бих да то буде “Tales from a not-so-happy heartbreaker”.

Рејчел Рене Расел је ову књигу посветила својој кћерки Ники, по којој је и названа главна јунакиња. Дивна посвета коју је написала на почетку књиге ме је одушевила.
Посвета гласи:
„Мојој кћерки Ники, која се трудила да буде најбољи мали мрав у колонији, а заправо је све време била диван лептир“

Ники Максвел је тинејџерка која је променила школу. Кад је дошла у нову школу у њој је била популарна Макензи, која је била лепа и модерна. Ники се није одмах уклопила. Није била омиљена, ни модерна и није се дружила са вршњацима до упознавања са њеним новим најбољим другарицама Зои и Клои. Макензи и Ники су постале супарнице у моменту када је почео да им се свиђа исти дечко – Брендон. Мекензи је на све начине покушавала Ники да загорча живот.

Један од мојих омиљених делова у овој књизи је када се Ники избламира пред целом школом тако што јој је у трпезарији најбоља другарица од Мекензи подметнула ногу, па је Ники пала – просула се по поду заједно са  тацном са шпагетама и сладоледом од вишње. Док је умрљана покушавала да устане сваки пут би поново пала јер је под био клизав. Трпезарија се орила од смеха, а Ники су кренуле сузе које су испрале сладолед од вишања из њених очију. Онда се догодило чудо. Брендон, њена симпатија, тајна љубав њеног живота се надвио над њом и питао је да ли је добро. Затим јој је помогао да устане и дао јој салвету. У том моменту десила се ерупција Никиних осећања, па она у књизи наводи:
„Скоро сам умрла на лицу места, када су нам се прсти случајно додирнули...
... Једва толико, као када нежна али дивља веверица срче слатки нектар с оних сласних љубичастих цветова у мамином врту које је тата случајно попрскао средством за уништавање корова...“

Након овог догађаја Ники је сваки пут кад јој се Брендон обраћао, црвенила, причала глупости или радила ствари за које није имала објашњење. Тако то изгледа кад си зањубљен.

Кроз ову књигу пролазимо авантуре Ники Максвел које би се могле догодити или се догађају било коме од мојих вршњака.

Читалачка значка 2018 - НЕОБИЧЊАЦИ


Име и презиме аутора: ЏЕНИФЕР БЕЛ

Назив књиге: НЕОБИЧЊАЦИ – ИСКРИВЉЕНИ ШЕСТОПАРАЦ

Година издања: 2016

Издавач: Вуклан издаваштво


Ово је књига коју сам читала током прошле године. Више спада у дечје, него у тинејџ књиге, али је занимљива и за мој узраст и из тог разлога је препоручујем мојим вршњацима.

Главни ликови у овој књизи су: Ајви и Себ, који су сестра и брат. Обоје су тинејџери. Ајви има 11 година, а Себ 14.

Радња књиге се одвија делимично у стварном, а делимично у необичњачком (измишљеном) свету. Необичњачки свет Лундинор налази се испод Лондона. У том свету обичне ствари добијају необичне моћи, па тако необичњачке цедиљке за лимун производе светлост, са необичњачким каишевима за панталоне можеш да летиш, необичњачки јо-јо производи вртлоге, а необичњачка звона говоре.

Бака главних јунака која се зове Силви је пре много година на Богојављање доживела саобраћајну несрећу и изгубила памћење. На самом почетку књиге бака Силви падне и повреди руку и кук. Односе је у болницу и скидају јој са руке наруквицу од које се није одвајала од несреће.

Ајви и Себ по одласку из болнице одлазе код баке у кућу. Приближавајући се кући виде отворена врата и отисак канџи. Кад су ушли у кућу видели су неред, све је било испретурано и поломљено. Ушли су у кухињу и тамо је све било испретурано. Перо је лебдело у ваздуху и исписивало слова по зиду. Када је исписало „сада те видимо“ претворило се у сјајан шестопарац који је пао на земљу.

Овако је прошао први сусрет Ајви и Себа са необичњачким светом и тако започињу њихове авантуре између необичњачког и стварног света.  У току њихових авантура упознају Валијана који са њима исписује странице ове књиге.

Књига препуна авантура, изненадних догађаја и занимљивости насмејала ме је више пута. Замишљала сам читајући књигу четку за wc која испушта варнице, торбу која нас телепортује с једног места на друго или свећу која нас чини невидљивим

Ишчекујући крај да сазнам каква је веза између наруквице на бакиној руци, слике у њеној ташни, несреће на Богојављање и необињачког света књигу сам прочитала веома брзо.

Читалачка значка 2018 - СЕНКА И КОСТ



Име и презиме аутора: ЛИ БАРГУГО

Назив књиге: ТРИОЛОИЈА ГРИША – СЕНКА И КОСТ

Година издања: 2012

Издавач: Urban reads

Нешто пре свог 12 рођендана решила сам да купим себи следећу књигу за тинејџере. У књижари су ми препоручили триологију Гриша. Купила сам прву књигу из ове триологије која се зове „Сенка и кост“ и истог дана почела да је читам. Наредна два дана свугде сам носила књигу са собом и читала је у сваком слободном минуту.

Књига „Сенка и кост“ , уствари комплетна триологија Гриша је научна фантастика. Грише су војници Друге армије и мајстори Мале науке.

Главни ликови у књизи су: Алина Старков и Маљен - Мал Оретсев. Књига је написана у првом лицу једнине, као прича коју је Алина испричала.

Алина и Мал су деца која су живела у сиротишту. Алина је била мршава девојчица која није волела да једе. За разлику од ње Мал је буцмасти дечак, увек ведар и расположен за шалу.Они су били најбољи другари. Када су у сиротиште дошли Грише појачивачи да тестирају децу да ли су Грише или не Мала су успели да тестирају – он није био Гриша. Алину нису успели јер се отргла, мислили су да су да ни она није Гриша.

Књига нас затим води у авантуре које преживљавају Алина и Мал у војсци и како се открива да је Алина Гриша Сунцезовка. Сунцезовка је једна од најређих и најјачих Гриша које су икада постојале.

Откривши њену моћ њу одводе у Мали Двор у Ос Алти где су је учили да савлада и боље искористи своју моћ за уништење Преклопа. Преклоп је место вечитог мрака који је направио Мрачњак. Мрачњак је, после краља, најважнија личност у Равкији. Равкија је место радње књиге.

Даља радња књиге прати Алинин живот на двору, бег са двора, поновни сусрет са Малом, Мрачњакову контролу над њеном моћи, повраћај својих моћи, спашавање Мала и њен и Малов бег из Равкије.

У току читања књиге папирићима сам обележавала стране на којима сам: туговала, смејала се и плакала од туге и среће. Ти папирићи и сада стоје у књизи. Има их 36.

Након прочитане књиге једва сам чекала да купим други део и наставим ову занимљиву пустоловину. Са истим емоцијама сам прочитала и други и трећи део. Препоручујем да је и ви прочитате.